Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom

Milan Antić: Izvodi iz beležaka

- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)

- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)

- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)

- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)

- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića

- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)

- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE - 13. deo

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE

VEZA PREKO BRATA

(13. deo)

Večernje novosti, 27.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić

POTPISIVANJEM sporazuma s Pavelićem, Milan

Replique Montre
Breitling Replique Montre
replique montre de luxe

Stojadinović uspeo je ono što nije u dve godine rada protiv Pavelića - Udba je pustila iz zatvora njegovog brata Radomira.

U prostorijama službe za kontrolu stranaca 7. novembra 1955. godine Udba sada pravi plan rada s Dragomirom Stojadinovićem:

- Na prvom sastanku tražio sam od Stojadinovića da iznese na kojim pitanjima nam može pružiti usluge koje je ponudio prilikom razgovora s državnim sekretarom SUP-a.

On je uglavnom rekao: Da po dolasku u Argentinu utiče na brata Milana kako bi se ovaj povukao iz političkog života i prekinuo neprijateljsko delovanje protiv nas.

Da svojim prisustvom učini da nam Milan pomogne kod trgovačkih poslova s Argentinom ukoliko Milan i sada ima dobre pozicije kod argentinske vlade.

Da kroz "Srpsku zastavu" napada na Cvetkovića i Pavla po materijalima koji bi mu se pružili.

Dragomir je izneo kako bi on svoje usluge smatrao rehabilitacijom, da on želi da ostane u vezi sa svojom zemljom, da mu žena i sin koji se nalaze u Argentini dobiju naše državljanstvo, da ovde ima rodbinu (sestre) i da se nada da će nekad opet da se vrati.

Obaveštajac mu nije ništa direktno odgovorio, osim da "stvar s uticajem na Milana u vezi njegovog neprijateljskog delovanja za nas nije bitna i više je korisna za njega samog nego za nas, pošto je on svojom saradnjom s ustašama upropastio svoj dobar glas kod Srba u emigraciji".

ISPRIČAO sam mu neke detalje iz Milanovog delovanja u Argentini, kao davanju izjava u vezi s Trstom, sastanku s Pavelićem, razgovoru s delegacijom "Izbora" - piše Udbin agent, pa kaže da je "Milan je sve ove akcije vodio po zadatku".

- Izjavu o Trstu dao je po nalagu Italijana, a saradnju s ustašama počeo je na zahtev argentinske policije na antikomunističkoj bazi. Ovo mu pominjem da bi imao u vidu da je Milan vezan za argentinsku policiju, zbog njegovog držanja po dolasku tamo. Milan je postao aktivniji prema neprijateljskom delovanju prema nama baš u vreme kada je tretirano njegovo otpuštanje iz zatvora, pa se ne možemo pohvaliti da je mnogo doprineo njegovom izlasku iz zatvora. Naprotiv, ako bi njegov izlazak zavisio od Milanovog držanja onda on nikada ne bi bio slobodan.

Dragomir je izgledao prilično iznenađen podacima o saradnji Milana s ustašama, prenosi policajac, rekavši da ako i dalje ustraje na takvom stavu da će mu pljunuti u lice.

Na sastanku 11. novembra 1955. Dragomir predlaže komunističkoj policiji:

Da nagovori Milana da prekine s novčanim pomaganjem "Srpske zastave" kako bi prestala s izlaženjem, jer smatra da srpskom emigracijom po svom sastavu i ciljevima u Argentini nije potreban list.

Da u Milanovom listu "Ekonomist" piše o našoj privredi u tom smislu da mu se da veza u poslanstvu od kojeg bi primao materijal za objavljivanje.

Da zajedno s Milanom objavi podatke o tajnom sporazumu Hitler - Pavle pri čemu je Pavle dobio obećanja od Hitlera da će biti kralj Jugoslavije za pristupanje u Trojni pakt.
Agent tajne policije predložio mu je da se ne eksponira na početku, te da za nekoliko meseci napiše jedan pregled situacije kod srpske emigracije.

"Imao sam utisak u prvom momentu da se nećka, i sigurno da mu nije bilo drago što se radi o srpskoj emigraciji", piše agent: "Međutim: prihvatio je."

DVE godine kasnije 26. maja 1957. komunistička tajna policija konačno razgovara s Dragomirom Stojadinovićem u Buenos Ajresu:

- Pošto smo malo pričali o najnovijim političkim događajima i šta Milan kaže za naše odnose s Rusima i zapadom, ja sam ga upitao da li mu je možda Milan pričao da je video našeg ambasadora na prijemu kod Egipćana.

On mi je odgovorio da mu je Milan o tome vrlo malo pričao i to otprilike da je video našeg ambasadora, upotrebivši doslovno ovaj izraz - da je kod njega ostavio vrlo prijatan utisak i izgleda mu vrlo živ i okretan čovek vrlo koristan i praktičan u diplomatiji.

Dakle, nije mi rekao da je Milan pokušao da se upozna preko novinara s ambasadorom. Kada sam mu ja to kazao on je odmah odgovorio da to Milan nikako nije mogao da učini, jer koliko je njemu poznato Milan ume da oceni da to nije bio momenat za upoznavanje; s druge strane, ako bi tako nešto želeo "zar mu jednostavniji put" nisu - naši kontakti.
I treće najmanje bi se poslužio jednim novinarom kao posrednikom. On misli da je reč o novinaru iz "Ekonomista" koji je svojevremeno posetio ambasadora na svoju ruku, jer pošto popije koju čašu viskija može i ovakvu glupost da napravi.
O slučaju Pavelića ništa nije mogao da doda onome što je ranije rekao: da se o Paveliću ništa kod Milana ne priča, a pogotovu sada kada mu niko ne dolazi u kuću, osim jednog generala.

Za Milana kaže da se potpuno posvetio listu i "nad njime se na svoj način iživljava". Kada sam ga upitao kada će da izađe sledeći broj "Zastave" odmah je reagovao rečima Milana Stojadinovića - da nema više nikakvog smisla da se mlati prazna slama.

ŠTA KAŽE LEKA

POŠTO ih je Milan Stojadinović napustio, Udba je prikupljala podatke o njegovom radu na raznim stranama. U jednom izveštaju od 10. januara 1995. kaže se:

"Stanoje Vasilić bivši pešadijski kapetan iz Šapca. Radio za američku službu, a onda stigao u Buenos Ajres. S njim sam ovde došao u vezu preko ustaše Mile Ravlice, mog školskog druga.

Matijas javlja u izveštaju o izvesnoim Vasiliću, koji je blizak prijatelj Stojadinovićevog zeta Radonjića da je Stojadinović potpisao sporazum s Pavelićem najverovatnije pod italijanskim pritiskom, i to u vreme italijanske krize. On to pretpostavlja i zbog toga što je Stojadinoviću glavni kompanjon u listu "Ekonomist" neki Italijan.

Od tog sporazuma, kaže Vasilić nema ništa, da su Srbi u većini ogorčeni, a da je Stojadinović primio masu protestnih pisama od Srba iz raznih krajeva sveta. Vasiljević mi je dalje pričao kako je poznavao neke četnike koji su radili na prebacivanju u Jugoslaviju diverzanata i četnika, među njima i Siniša Odaković Pazarac, Srećko Anić, čije je pravo ime Engl, takoće je poznavao nekog majora Tenoka iz američke obaveštajne službe.

Ispričao mi je da je došao brat Milana Stojadinovića. Kaže da je pričao o teškoćama u Jugoslaviji, kako vlada čvrsta ruka, takođe kaže da je pre odlaska bio pozvan od druga Rankovića koji je s njim govorio. Na pitanje šta mu je Ranković govorio kaže da ne zna, ali da pretpostavlja da mu je govorio kako treba da se drži kad dođe ovako.

(NASTAVLJA SE)

(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.