Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)

- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)

Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића

- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)

- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)

- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)

- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић

- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)

- Изгнанство: Јоханесбург, 1946

- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март

- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа

Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)

- Мемоари патријарха Гаврила

- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој

- Др Мирко Косић - Одабрани текстови

- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)

- Српски културни клуб

- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду

- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)

Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)

- Иво Андрић о албанском питању

- Говор краља Петра II

- Петар II у депешама Титових амбасадора


Догађај - Извршење пуча

27. март 1941.

КАКО ЈЕ ИЗВРШЕН ПУЧ?

Најбоље и врло прецизне описе дали су шеф специјалних операција у Југославији Хју Далтон, затим агент СОЕ у Југославији (од пролећа 1940.) Том Мастерсон и енглески плаћеник, пучиста Илија Трифуновић-Бирчанин, лидер Народне одбране.

Писмо Хјуа Далтона

од 28. марта 1941. године британском председнику владе Винстону Черчилу
(лични Архив кнегиње Јелисавете Карађорђевић)

Потписивање Тројног пакта

У прилогу Вам достављам копије три телеграма које смо примили од мајора Џорџа Тејлора, нашег представника на Балкану. Телеграми се односе на улогу СОЕ у недавним драматичним потезима у Београду.

Јануара ове године одлучио сам да пошаљем Тејлора на Балкан који он веома добро познаје. У то време био је човек број два, који је радио за Сер Френка Нелсон-а овде у Главном штабу. Међутим, с обзиром на очигледну опасност која је omega replica претила од Немачке сматрао сам да привремено треба да се лишимо једног од наших најбољих људи и да га пошаљемо да ради на терену.

После великих нервирања услед кашњења у одласку због недостатка авиона стигао је у Истанбул 20. фебруара и одмах потом посетио Софију, Београд и Атину, а затим се вратио у Београд. Онда је прионуо на посао.

Ево Тејлорових инструкција по редоследу важности:

  1. Преврнути небо и земљу да наши пријатељи у југословенском Генералштабу спроведу у дело план о блокади Дунава;
  2. Довршити припреме око побуне у Румиунији;
  3. Организовати групе за саботажу у Бугарској, Југославији, Грчкој и Албанији, које би биле спремне да ступе у дејство у случају да њихова земља буде окупирана;
  4. Наставити већ добро уходан рад у Југославији на подстицању југословенских опозиционих странака да на Владу врше притисак у корист наше земље;

Потписивање Тројног пакта:
Цветковић и фон Рибентроп

Од свих горњих инструкција она број 4. је за нас најинтересантнија. Од како сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Успели смо да образујемо и резервни фонд од 16 милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац.

Благодарећи овом новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе са главним Југословенима расположеним против Сила Осовине (као што су ТУПАЊАНИН из Земљорадничке странке и ТРИФУНОВИЋ из Народне одбране), а наше агенције за тајну пропаганду непрестано су подстицале народну жељу да се пружи отпор. У ствари, из трећег прилога ће Вам бити јасно да је пуч, у великој мери ТРИФУНОВИЋЕВО дело, а да је стварну политичку подршку изван старе Владе пружила Српска земљорадничка странка – главни инструмент наше политике, која је (као и Народна одбрана) на нашем платном списку. Поносим се резултатима које, у великој мери сматрам Тејлоровом заслугом и заслугом његових главних помагача – поручницима Мастерсоном и Бенетом. (...)

Трифуновићев извештај о пучу

27. март 1941.

Било је одлучено да се пуч изведе јуче увече, између 19 и 21 ч, уколико Краљ не напусти Београд. Завереници су сазнали да је Кнез напустио Београд и нису знали да ли је са собом повео и Краља. Послали су поруку да се заустави воз под изговором да је пруга минирана. Ускоро су се уверили да је Краљ код куће и да спава. Издато је наређење за војни покрет у 2 сата ујутру и да се претходно пресеку две телефонске линије. (Пре пресецања линија Команданту Љубљанског гарнизона је наређено да се (...)у Београду и да се replica rolex daytona према њему коректно поступа). После тога војска је заузела своје положаје, односно:
  1. Управу града Београда,
  2. Радио станицу и
  3. сва министарства.

Тада је генерал СИМОВИЋ од куће доведен у Министарство војске, Генерал МИРКОВИЋ, ТРИФУНОВИЋ и известан број официра који су чекали на земунском аеродрому напустили су аеродром и отишли у обилазак трупа да би утврдили да ли је све у реду. Утврдили су да је све у реду и да се не очекује било какав отпор. Побринули су се за ЦВЕТКОВИЋА и ЦИНЦАР-МАРКОВИЋА, КОЈИ СУ СЕ НАЛАЗИЛИ У СВОЈИМ КУЋАМА. Одвели су их у Министарство војно и тамо их ухапсили. Све је било завршено у 3.30 ујутру. Отпора није било. Затим је СИМОВИЋ позвао у Министарство војно следеће личности:

  1. Генерала ПЕТРОВИЋА, Команданта града Београда,
  2. Генерала МАРИНКОВИЋА, његовог помоћника,
  3. КОСТИЋА, Команданта жандармерије,
  4. ПАНДУРОВИЋА, Команданта Дунавске дивизије,
  5. Дивизијског генерала МИХАЈЛОВИЋА, Управника Војне академије, и
  6. Све Команданте пукова Београдског гарнизона.

Горе наведене личности су приликом претходних покушаја да се придобију за идеју пуча биле, или уздржане, или се нису изјашњавале. Међутим, овом приликом они су се, без резерве, ставили под команду генерала СИМОВИЋА. Шеф Генералштаба, Генерал КОСТИЋ у време мога разговора није нађен код куће. Генерал ПЕШИЋ, Министар војни, због болести је остао код куће, под стражом.

Пуч су извели пуковници, потпуковници, мајори и капетани који су преузели команду над следећим пуковима:

  1. Пешадијским пуком Краљеве гарде,
  2. 22. Пешадијским пуком,
  3. 28. Пешадијским пуком,
  4. Подофицирском школом,
  5. целокупном авијацијом и пилотима,
  6. тенковским пуком, и
  7. Артиљеријским пуком у Београду.

Ухапшеног Драгишу Цветковића
спроводи пучиста Живан Кнежевић

Између 4 и 4.30 ујутру Генерал СИМОВИЋ је позвао све шефове политичких партија и представнике Хрватске странке који су се налазили у Београду и у њиховом присуству саставио Краљеву прокламацију о ступању на престо и наименовању Генерала СИМОВИЋА да састави владу. Прокламација је однета у двор у 5 ч ујутру и поднета Краљу на потпис. Одмах после тога Генерал СИМОВИЋ је образовао владу. У 6 ч ујутру Влада је о пучу обавестила све команданте војних формација у земљи и они су тај корак подржали. Свуда у земљи се одржавају манифестације којима народ изражава своју велику радост. У земљи влада мир. Влада је привремена. Нигде није било проливања крви.

Извештај Тома Мастерсона о пучу

У вези са изведеним пучем данас сам добио следеће информације:

Радоје КНЕЖЕВИЋ, професор из Београда, члан Извршног одбора Демократске странке, са којим сам, отприлике пре 6 недеља разговарао о могућности ширења пропаганде, изгледа да је разговарао са Генералом МИРКОВИЋЕМ и том приликом му предложио идеју о извођењу пуча. Пошто су ту идеју детаљно проучили договорили су се да предложе Генералу СИМОВИЋУ да преузме руководећу улогу у подухвату. Он је на то пристао. Генерал МИРКОВИЋ и професор Радоје КНЕЖЕВИЋ су се тада обратили Генералу ИЛИЋУ. И он је пристао. Радоје КНЕЖЕВИЋ има млађег брата, Жику КНЕЖЕВИЋА са којим је разговарао после разговора са Генералом МИРКОВИЋЕМ. Жика, мајор по чину, је тада обавио разговор са многим капетанима , мајорима и потпуковницима. Са изузетком двојице-тројице, сви су прихватили игру. Тада су предложили Жики да преузме команду над извођењем пуча, да разради план и подели улоге. На земунском аеродрому је било спремно 300 авиона, а 16 противавионских топова и сви тенкови у Београду су били спремни за акцију. СИМОВИЋ је издао наређење у 2 сата ујутру, када су напустили касарне на челу са Жиком који је био на челу свог коњичког батаљона.

Формирање Симовићеве владе
Влатко Мачек полаже заклетву

Одмах су заузели Министарство војске и Председништво владе. Генерал МИРКОВИЋ, Радоје КНЕЖЕВИЋ и њихови помагачи су се у време извођења ових операција налазили у Земуну. У 2.30 ч стигло је обавештење да су сви витални пунктови заузети. У Управи града затекли су Управника града како спава. Пробудили су га и одмах ухапсили.

У 4 ч ујутру Жика је отишао кући код СИМОВИЋА обавестио га да је операција изведена и одвео га у Министарство војске где су га чекали Генерал МИРКОВИЋ и Радоје КНЕЖЕВИЋ. Три хрватска министра су дошла у Министарство војске када их је Генерал СИМОВИЋ обавестио да удар није извршен против њих и да се положај Хрвата неће мењати.

Приликом извођења пуча само су две ствари измакле контроли. Две чете, или два батаљона је требало да опколе два двора. Међутим, један од мајора је у последњем моменту отказао, тако да је само један двор био опкољен.

Други је био проблем са телефонским везама. Изгледа да су постојала два кабла, а да је само један био пресечен. То је открио један од официра-завереника када је ушао у ДРИНЧИЋЕВУ канцеларију. Телефон је зазвонио у тренутку када је официр улазио. Подигао је слушалицу и установио да се на вези налази Командант жандармерије који је позвао свога колегу Управника града да би га питао зашто се тенкови крећу улицама. Официр му је одговорио да је то само мера предострожности и да слободно настави да спава. Знало се да је у поноћ Министар војни ПЕШИЋ, играо бриџ. Чим се вратио кући пред његова врата је постављена стража. Пробудио га је официр-завереник у 2.30 ујутру. Изгледа да је министар имао облогу око врата. Речено му је да се одиграла револуција, да се на челу снага налази Генерал СИМОВИЋ и да је он, министар, ухапшен. ПЕШИЋ је тада рекао официру да оде и каже СИМОВИЋУ да што се тиче револуције ради по своме нахођењу под условом да њега остави на миру.

Краљ Петар II у пратњи генерала
Симовића врши смотру трупа
које су извеле пуч

На дан 26. марта 1941. завереници су сазнали да је Кнез напустио Београд и да је Краљ сам у двору и да спава. У 4 сата ујутру Генерал ИЛИЋ је позвао Команданта Љубљане и рекао му да је наименован за Министра војске, да је Кнез напустио Београд и да ће воз у коме се налази стићи у његово подручје негде око 6 сати ујутру. Његова је дужност да Кнеза извуче из воза по сваку цену и да га врати у Београд. Командант Љубљане је одговорио да је разумео наређење и да ће га извршити.

Генерал СИМОВИЋ је поднео листу са именима личности које намерава да позове у Владу. На листи су били, углавном, генерали и неки млађи цивили. Затражен је савет од КНЕЖЕВИЋА који је одговорио да ово питање може да се реши на два начина: или да у владу уђу само војници, или само цивили. Његов је савет био да у владу уђу представници свих политичких странака. Генерал СИМОВИЋ се на крају с тим сложио, поцепао своју листу и замолио КНЕЖЕВИЋА да састави листу која би обезбедила сарадњу свих политичких странака.


Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.